Prokletije 1977
Ljudi, planina, kamen, zemlja, vazduh, voda...
Ne haju za datum
- Prolazile su ovuda vojske... Ponekad, poseti nas mečka, zakolje jagnje ili tele. Ni vukovi ne dolaze u ovaj katun. Viđamo ih dole, u blizini sela... A ti, čak iz Beograda, još kažeš da nije iz nevolje... Za ovih osamdeset godina, ne pamtim da nas je takav pohodio...
„Pomješati brke i zulufe...''
- Kako zdravlje, Hamo?
- Nije dobro. Boli me u nogu od proletos. Ne mogu da idem.
Na vrhu vrhova
Nikada nisam bio bliži verovanju u postojanje duše i rastavljanje od nje, nego na putu do katuna Džafera Ćosovića.
Pisma sa štraftama
Bačije na Prokletijama su letnje nastambe stočara u visokim predelima planine, gde ima dovoljno pašnjaka. (Livade koje imaju u selu - kose. Treba i zimi prehraniti stoku.)
Grlom maglu rasteruju
U četiri časa, kao da je puška pukla, u prozor hotelske sobe u Plavu, gde sam spavao, udario je kamen.
Skočio sam kao oparen i, kroz otvoren prozor, dole na strmoj ulici ugledao Husniju Šahmanovića, radnika Službe unutrašnjih poslova.
