Knjige

Pred čitaocima je prvih 106 tekstova prve novinske kritike novina kod nas.

Božić u Čikagu svedoči o tome kako je Slobodan Stojićević video svet van i preko Srbije. I u vremenu najtešnjih Internet i turističkih veza, njegov pogled na taj svet, u ovoj knjizi, osvaja čitaoca po „oprobanom stojićevićevskom receptu“. Da stvari budu još zanimljivije i humorom obojenije, doduše crnim, tu su i naša gorka i najnovija inostranstva.
Zato su knjige Božić u Čikagu i Nigde lada nema već postale predlošci za filmska i druga scenarija. Božić u Čikagu, zbog toga, „ne računa samo na večnost“, već pre svega, na blizak i topao susret sa čitaocima.

Izbor najuspelijih tekstova objavljenih u rubrici "Ova situacija" u dnevnom listu "Politika".

Virovac, Kolubarski okrug, nadomak Valjeva, zemlja Mišića, lepa, blagorodna i luda kao ostatak Srbije.

Prvi roman Slobodan Stojićevića, promovisan i prodavan na benzinskim pumpama, prodavao se kao Super gorivo. Strastven roman o ženskome biću.

Slobodan Stojićević ima duha. Da, ima duha. Ima jednu veoma rijetku i dragocjenu vrlinu koja je toliko rijetka među piscima, i bez koje se, po mome mišljenju ne može ni zamisliti pravi i rasni putopisac. To nije nikakav napadni humor koji treba da zasmijava čitača, već je to blagi i nenametljivi humor koji poput tihe muzike prati autorov tekst i dopire do ušiju i duše samo posvećenih i strasnih čitača što umiju strpljivo da osluškuju...
(Zuko Džumhur - Umesto predgovora)

Kako je teško naći pravu reč, onu koju druga ne može da zameni, znaju dobri pisci i vrsni čitaoci. Stojićević je u tome majstor (na stalnom usavršavanju). To nikad nije kovanica koja razbuca kontekst, nego obična reč koja uspostavlja sklad s onim o čemu pisac govori. Put do jezičke jednostavnosti veoma je komplikovan. Stojićević je taj put uspešno savladao. Po toj jednostavnosti Slobodana Stojićevića uvek vidim u blizini Antona Pavloviča Čehova (ima li, u književnosti, boljeg komšije?)...
(Brana Petrović: Zapiši to Slobodane - predgovor)

Ništa u ovo knjizi nije izmišljeno. Ni varoš, ni ljudi. Glavne ličnosti su uglavnom živi Obrenovčani: golubari, profesori, đaci - namćori, dobrice, muzikanti, prevaranti, dobrovoljni davaoci krvi i novca...
Čitav jedan autobus - harmonika istovario je sudbine i biografije u ovu knjigu - Obrenovčani su dobili ispovednika.
(Vlada Bulatović VIB - Predgovor)