Stevan Raičković gleda iz guštera

U Ulici 19 Tomlinsov drive u podne, utekao od jare, na prostranom krevetu hladovite spavaće sobe, raširenih ruku i nogu, kao razapet, ležim.

Ležim zapravo na planeti Zemlji i sa njom se, polako i neprimetno, obrćem. Na južnoj sam hemisferi, tamo gde smo, kao deca, gledajući globus, mislili da ljudi koji tu žive, idu naglavačke. Moraju, ako se ne drže ili ne vežu - da padnu: prosto se otkinu od tla i izgube u kosmosu.

Na plafonu u koji gledam, odjednom, odnekud se pojavio gušter.

Hitro je dobauljao do jedne tačke i tu se ukopao. Samo su mu se pokretale buljave oči, a onda je i njih usredsredio na mene.

Zaustavio sam dah. Gledamo se, nas dva sasvim različita stvora.

Otkud on na tavanici i ja na ovom krevetu u Africi?

Sve je tako prirodno i tako neshvatljivo.

I najednom, u očima guštera prepoznah pogled Stevana Raičkovića.

Nedelja, leto, podne vruće.../ Sedi par nas pred kafanom./ Okolo: vrele od sunca kuće./ Mi: pod šarenim suncobranom./ U samom centru metropole/ Uz piće i uz veliku temu/ U času kad nas misli skole/ Da smo u srcu sveta, u svemu:/ Odjednom, dole, blizu stola/ Gušter sred betona vrela/ Očima sjajnim u nas kola,/ Zelen, ukočenoga tela./ I mi što zamišljamo da je/ Sav život - tu, sa nama biti/ Gledamo gde se strahom sjaje/ Te oči svikle na zabiti./ Motre nas iz njih kamenjari,/ Šuškavo lanjsko lišće, smola/ I korov što ga sunce žari - / Neznana neka metropola./ I ko što svaki od nas bar jednom zakorači u bespuće/ Tako i on u strahu lednom/ Banu u grad međ nas i kuće.../ U tren nas sunce iznad kuća/ Obasja sve do biti gole:/ Zalutale u bespuća/ I zalutale u metropole.

Ta u prvi mah neobjašnjiva pažnja između guštera i mene sada mi se učinila osvetljenom. Cela planeta je u mojoj sobi, i leto u bašti kafane „Proleće", u Beogradu.

I ovde, kod kuće sam, sasvim, kao gušter koji 'ladno šeta tavanicom, a ja južnom hemisferom. Izvrnuto stojimo jedan prema drugom, sasvim u skladu.

Zanemarujući gravitaciju i centrifugu, osećam da nas na Zemlji drži lepa reč.

Kada smo bili deca, znali smo da nas nešto drži da ne padnemo sa globusa, a sada znam i šta je to.