Hronika male varoši

PREDGOVOR

Srećne su varoši koje se nametnu darovitom piscu.

Takva jedna srećna varoš zove se Obrenovac, a darovitom piscu je ime Slobodan Stojićević.

Obrenovac je opčinio Stojićevića od malena. U njemu je on preležao prve ljubavi i prve boginje.

Obrenovačko dete Slobodan Stojićević je celu varoš preselio u svoju avliju i tako ništa svedoku nije promaklo, ni poplave, ni proslave. On je pravi svedok: čak kad bi Obrenovac išao na sud, boljeg svedoka ne bi imao.

Ova knjiga je sastavljena od pohvala, oda, tugovanki, molitvi i spomena.

Odlazi stari, poslednji fijaker, eto tugovanke. Dolazi prva ulična telefonska govornica - eto ode. Na ulici nema klupe za stare - tuga. Varoš dobija Dom kulture i sportova - radost.

Ništa u ovo knjizi nije izmišljeno. Ni varoš, ni ljudi. Glavne ličnosti su uglavnom živi Obrenovčani: golubari, profesori, đaci - namćori, dobrice, muzikanti, prevaranti, dobrovoljni davaoci krvi i novca...

Čitav jedan autobus - harmonika istovario je sudbine i biografije u ovu knjigu - Obrenovčani su dobili ispovednika.

Tako Obrenovac više nije drugo ime za bogatu pijacu kod Beograda. Ovo ne bismo znali da nismo pročitali ovu hroniku. Najlepše je što ona nije bila naručena, nju je na svoju - duhovitu ruku napisao Slobodan Stojićević, iz ljubavi i odanosti.

Tako je ova knjiga narodu obrenovačkom pomenik, a Obrenovcu - spomenik.

Vlada Bulatović VIB