Kurirov frizer
Sedela muva na kraju rude kola koja vuku snažni konji i vikala: 'Ljudi, vidite koliku prašinu podižem!'
Počelo je 15. decembra, još traje. Biljana Srbljanović, dramski pisac, u
svom blogu (neka vrsta dnevnika) na sajtu B92 oštro je kritikovala
Kurir zbog teksta, razgovora sa frizerom koji je šišao pripadnike
zemunskog klana. Zbog ograničenog prostora ne mogu citirati ceo
Srbljanovićkin tekst, ali evo važnijih delova:
«U danu sramnog poništenja presude za ubistvo dve stotine nevinih ljudi
na poljoprivrednom dobru Ovčara, ovdašnje glasilo zločinačke
organizacije - inače i najtiražniji dnevni list na Balkanu, objavilo je,
pod oznakom ekskluzivno, a na naslovnoj strani svog veb izdanja,
intervju sa nekakvim frizerom zemunskog klana, u kojem se sada, nakon
svih, čak i taj degenerik bahato popišao po srpskom pravosudnom sistemu,
procesu za podmuklo ubistvo premijera i dao svoj prljavi doprinos
bezakonju u domaćim štampanim medijima, kojima se Vlada Srbije, a od
dolaska na vlast, namerno i podmuklo – uopšte ne bavi. Za ovu vlast
Kurir i slično smeće nije problem, jer Kurir štampa ono što oni intimno
osećaju, Kurir kreira javno mnjenje njihovih glasača, Kurir vodi prljavu
kampanju protiv mrtvog Đinđića, njegove udovice, porodice i saradnika i
vrši proces zastrašivanja svih svedoka optužbe. Pa kada taj frizer
Deki, iz magle svoje polu-artikulisane misli poruči: 'Legija je moja
ljubav, on je pravi Srbin i patriota. Ponosan sam što sam ga šišao. Ja
mogu samo da samo naježim i pomislim – ko će biti sledeći?' (....) «
U ovom tekstu Biljana Srbljanović je, između ostalog, navela delove
razgovora u kojem frizer govori najprizemnijim jezikom i psovkama (kada
priča o Dejanu Milenkoviću Bagziju) da je to zaista nečuveno. Taj deo
završava se najblažom rečenicom: On je jedna klošarčina koja pokušava da
spase svoj život, a Legija je u pravu kad kaže da je Bagzijev život
posle ovakvog svedočenja potpuno nebitan…
U komentarisanje na sajtu uključivao se sve veći broj ljudi. Taj broj je
rastao iz dana u dan, a rasprava još ne jenjava. Evo nekoliko navoda:
Možeš li da zamisliš kakva je reakcija redovnog čitaoca tih novina na
ovaj tekst? (...) Da li pomisle "to, Miško, (ili kako se već frizer
zove) dobro si im skresao"? Da li šalju pisma podrške novinarima koji,
pretpostavljam, po njihovom mišljenju jedini imaju hrabrosti da hvale
Đinđiceve ubice? (...)
*
Za pisma ne znam ali podrška je široka. To je po njima nerazdvojno od
slobode govora a i velika zabava je u pitanju da se posle jutarnje
kafice umesto u šolju gleda u Kurir. (...)
*
(...) Kurir i Svet su puni laži samo što to malo ko shvata. Kod nas ne
postoji zakon kojim će se te bljuvotine regulisati. Laganje nije sloboda
govora nego sloboda obmane, manipulacije i mržnje.
*
Mislim da se bez potrebe nerviraš. Kurir se rukovodi zdravom tržišnom
logikom i proizvodi ono za čim mu ciljna grupa žudi: jeftin i vulgaran
senzacionalizam. (...)
Kurir je posledica a ne uzrok. Uzroka je mnogo a kuririzovanoj Srbiji
predstoji dugo i bolno lečenje: biće potrebno mnogo vremena i truda da
se ovaj narod opismeni, upristoji i civilizuje.
*
Što se tiče Kurira, prvi prizor koji me dočeka kad dođem na posao je
grupica sredovečnih profesorki koje, onako čoporativno, čitaju taj
eminentni list, sve odmahujući glavicama uz nezaobilazno "c, c, c".
*
Kad sam danas pročitao ovaj tekst u Kuriru, i prešao preko istog kao
preko rubrike Smršajte 7 kila za 7 dana. Tek posle Biljaninog posta sam
se zapitao: kako je moguće da ovaj tekst nije izazvao nikakvu reakciju u
mojoj glavi? Ko je kriv za moju oguglalost? Eto, to ja sebe pitam.
*
Kurir je reagovao u minuli ponedeljak tekstom pod vrlo zanimljivim
naslovom: Kurir najtiražniji na Balkanu, a u podnaslovu dodaje da
Biljana Srbljanović nema dilemu koji list je najčitaniji u zemlji, a i
šire. Ispod njene fotografije, potpis: Verni čitalac Kurira.
Pošto je citirao pasus u kojem Biljana Srbljanović u umetnoj rečenici
piše da je najtiražniji dnevni list na Balkanu, kao i još nekoliko
rečenica te vrste, Kurir zaključuje:
Njen, kako je sama konstatovala, »govor» izazvao je brojne komentare,
kojima je zajedničko bilo samo jedno: tačno, Kurir jeste najčitaniji i
najuticajniji dnevnik u Srbiji!
Tako je ispalo da se Biljanin tekst Kurir u krvi, zapravo uzgred dokačio
frizera i Legije i klana i srpske vlade, a da je osnovni smisao napisa
pohvala tiraža ovog dnevnika. Ko pročita komentare na sajtu, videće da
nije tako.
Ima ona pričica o Bekonovoj muvi. Sedela, elem, muva na iskraju rude
kola koja vuku snažni konji i vikala: Ljudi, vidite koliku prašinu
podižem!
Svaka sličnost sa Kurirom je namerna.