Oslušni maslinu

Bar, 16. april

Ko pođe u Bar, a naročito u Stari Bar, valja najpre da svrati na Mirovicu. Da se pokloni staroj maslini. Da je pozdravi. Da joj se javi.

Zasađena je kada je počelo da se meri vreme nove ere. Stara je koliko i hrišćanstvo, možda i vremešnija.

Pred njom se ljudski stvor svodi na meru.

Mali i ništavan stajao sam ispred živog spomenika Vremena.

Izbrazdano, čvornovato, čarobno isprepletano stablo-postament natkriljuje ozlelnela šaputava krošnja.

Ispred mene stoji i diše Vreme ćutljivo kao mudrost.

Vreme

Svaka ostrašćenost, ozlojeđenost, sve međusobice ili neumerene ponesenosti sopstvenim ili inim likom i delom, važnošću istorisjkog, političkog trenutka, ovde - pred suštinom - klonu, nestanu u ništa odakle su i došle.

Gde god ko da se uputi, valjalo bi da ne zaobiđe Kapiju Vremena.

Ko omrzne, ko se naljuti, ko bi da se sveti, da prevari na izborima, ko bi da zarati, ko je zauzet pa ne posećuje staru majku, ko je još zauzetiji pa se ni sa sopstvenom decom ne poigra i porazgovara, ko kumu na slavu ne dođe “zbog poslova”, ko je zaboravio veličanstveni mir moćnog sunčevog izlaska, ko je zaboravio na prijatelja iz mladosti, iz vremena dok još nije postao  što misli da je sada, ko ne prašta, ko je sitničar ili kabadahija, ko ne ume da zastane, ko...

Svako takav i svako onakav i svakakav neka stane ispred drveta. Neka se suoči s drvetom, naročito ako je to maslina i naročito ako je u Crnoj Gori.

Maslina je othranila Crnogorce. Ako nije bilo ničega da se živ stvor založi, našla se po koja maslinka. Ona je prijatelj u nevolji i nepisana istorija. Ona može i da posavetuje onog ko ume da je sluša.

I danas, kada se ponovo mnogi glože suprotstavljeni u verovanjima, interesima, viđenjima, potrebama, osećanjima i vizijama kojom stazom, putanjom, putem, drumom valja poći u budućnost, najbolji će savet dati ćutljiva maslina.

Istorija koju ljudi pišu nije jedna i nesporna, kao ni prikazivanje društvene svakodnevice u glasilama. Iz hrpe podataka, uzavrelih strasti, beskrajnih tumačenja istorijskih događaja, izjava, jedva da insan može razbistriti pogled, a kamo li misao. Kao da svi grakću, kao da svako čeketa pa i ne postiže išta da sasluša. A ako mu štogod dopre do sluha, u tome traži zlomislicu.

Šta je prošlost, šta sadašnjost i šta kome valja činiti, najbolje će posavetovati maslina.

Naspram čudesnog drveta čovek se mora zamisliti, čisto i koliko ume i može. Niko ga prekidati neće. To što tu shvati, pravo je. Sve drugo je manje-više opsena, magla i šarena laža.

Vazduh

Hoću li se založiti za ovu ili onu političku ponudu, hoće li Srbija i Crna Gora  pod isti krov, ili da se crep prepakuje i podižu pregradni zidovi - današnje je pitanje u žiži svakoga dana i svake noći. Toliko je vruće da od usijanja, čini se, progoreva vazduh.

Ako se kuća odeli, kad brat bratu krene u posetu, ima da mu pokuca na vrata i onda na uvid ponudi i napismeno što se došlo i koliko će se ostati. Neće moći, kao do sada, da bane kad mu dune, onako po balkanski, kao što je svikao, vekovima. Ne, bogumi. Nego da se najavi kao što je red i u Jevropi, i u cjeli razvijeni i civilizovani svjet.

Može i tako, što da ne može.

Samo - šta je bolje i pamtnije za većinu - e to svako ko želi, neka oslušne u samome sebi, a ponajbolje ispred mudre masline.

(16. april 2001.)