TATAMIŠ
Miodrag je bravar, mrga s ručerdama. Ima ženu, veliku decu i kuću s dvorištem i dva psa. Samo se smeje i radi.
Teško je zamisliti da je ta ljudina nekada bilo dete. A jeste i imao je brata i samo četiri godine kada ih je napustio otac, čuveni harmonikaš Keka, kockar i ženskaroš, lola, bekrija. I nikada se više nije pojavio. Priča se da živi u Šapcu, s nekom pevaljkom, ali nije provereno.
Onomad se Miodrag napio. Bilo gluvo doba. S vrata, iznebuha poče:
"Došao sam tek iz bolnice, ulazim u onu kućicu u kojoj smo živeli, a on sa nekim igra karte. I sad mu vidim ruke i pare na stolu. Pomilovao me (ovako) po glavi. On je mene, znaš, voleo da pomiluje po glavi, a ja sam mu seo na koleno. Onda je odjednom odnekuda iskočio neki miš i pretrčao preko sobe, a ja sam viknuo: Tata, miš! Tata, miš! TATAMIŠ, TATAMIŠ, TATAMIŠ!!!
Eto, to pamtim.
I otkud onaj miš onda, čudo jedno."
