Lampek
Lampek je, može biti, paganska bogomolja.
Pognuti dok ga potpaljuju, lože i održavaju vatru u žaranom ždrelu od pleha, dok čuče oko njega u hladnim jesenjim noćima i kušaju prvenac ogrnuti dimom - seljaci liče na urotnike. Tajno udruženje snuje u tišini. Kada zapevaju otegnuto, onim šupljim i prozuklim mužičkim glasovima, sumnje nema da je to barbarska liturgija i opijenost onih koji su sa medovine direktno (ne časeći časa - vidi im se na licu) prešli na šljivovicu.
Svinje su žrtve koje se prinose ovom godišnjem dobu.
Na žar lampekovog ložišta baca se krtina. Još je mlaka i meka, jer život je nije sasvim napustio.
Tišinom tumara tvrda reč, muklo curka mučenica. Odozgore, crnu svilu progorele hladne nebeske žiške.
U tami čami čuma.
Nema žena. Tek po neki dečarac, po strani, krade tajne drevnog rituala.
(11. april 1998)
