Na današnjem ročištu...
...odbrana je imala reč. Advokat je govorio dugo, tečno, često podizao kažiprst ka tavanici, spuštao i podizao glas a Miladin gotovo ništa nije razumeo.
Samo je čekao kada će petoglavo sudsko veće da bljune vatru i spali ih sve u sali. Val.da zato što su im oči bile hladne kao u aždaje. Najmilije mu je bilo da, s leđa, gleda u Marijinu kosu i beo, tanak vrat. Dva-tri puta se iskosila. To je njega tražila pogledom, ali nije smela da se sasvim okrene. Tako ju je gledao dok je poslovala oko šporeta. Kad ponekad nagne glavu, ukaže se mlečna put, mekota od koje ga žmarci skroziraju a onda umilno trepere i ugodno golicaju. Ko je mogao da sanja da će biti željan te slike? Da će čeznuti za njom... Dolaziti među silne strance da bi video svoju suđenicu... Okružili su je sa svih strana i nadmeću se ko o njoj više zna. I o njoj i o njihovom zajedničkom životu. Upućeniji su od čitavog sela; više znaju nego što on n Marija skupa imaju pojma o samima sebi. Kad pre doznaše toliko? Škola je to, nauka... Jedva nešto razume Miladin. A i to, pitanje je da li je baš tako kako je on povezao u svojoj seljačkoj tintari.
Sve strane reči, strani jezik, paragrafi, veštaci, vešci i veštice, gomile ispisanih papira, svi vade naočare, brišu ih i polako stavljaju pa onda vire. Kroz njih. čitaju nevidljivo mastilo, vide ono skriveno, što prostom čoveku dok je živ ne može poći za rukom. E, brajko moj, gde li je tolika pamet bila kad su oni namicali i sticali, a mladi, deca takoreći. Gde su bili da upute i pomognu. Dok ne zgrešiš, niko te ne ferma ni za šta. A omaneš - cela država se izbeči u tebe. Posmatraju te sa svih strana, zaviruju pod temenjaču, u gaće, u krevet, u tvoje govno i povraćanje, ispituju šta si sanjao, od čega ti je umro pradeda, koliko piješ rakije, kolika ti je plata i samo značajno klimaju glavama i beleže. Il' snimaju. I šta ko od toga ima? Bolje da su za te pape siromahu kuću napravili. Koliki su troškovi, mogli bi je i nameštajem napuniti.
