Iz kuće Marinkovića treštalo je...
...kolce sa Prvog programa Radio Beograda. U sobi je ležao Saša s oblogom preko lica zbog opekotina koje je zadobio od vrele vode sa šporeta.
Miladin je konačno smogao vremena i volje da sredi šupu, jer je još bio na bolovanju a tamo gde radi privatno došlo je do nekog zastoja. Izvukao je gotovo sav krš napolje, obrisao znoj i seo da zapali cigaretu. Marija je čistila kokošinjac. Bacila je pogled prema Miladinu, a on, primetivši pažnju koja mu je ukazana, ustade, levu ruku stavi iza leđa i poče da igra kolo uz muziku sa radija, smejući se široko i dobrodušno, pomalo detinjasto. Drugom rukom je mahao Mariji da mu se pridruži. To ju je razbesnelo. Smračila se, krv joj je jurnula u lice. Osetila je da ga mrzi. Ali zbog toga i ljutnju na samu sebe. Pomešana osećanja i zbrkani blesci svesti sekli su joj po mozgu kao polupana parčad stakla. Za trenutak joj se zamrači pred očima, a budući da je već zakoračila, potpetlja se o posudu za vodu i klonu na beton levim kolenom i šakom, dok je desnom rukom pokrila oči. Bol u kolenu izazva joj olakšanje jer je glavobolje nestalo. Pogledala je ka šupi, ali Miladina već nije bilo. Nije video pgga joj se dogodilo.
Pa da, pomislila je. Pored njega mogu komotno i glavu da izgubim a da ne primeti. Boli njega. Dete leži bolesno a on igra, igralo mu se o glavi. Važno da je njemu lepo. Svi kažu: dobar čovek onaj Miladin. Nije on dobar nego mlakonja. Taj ne ume ni da se sekira. Ni da se posvađa, ni da udari.
Ponovo je osetila bol u glavi a i koleno ju je peklo. Iz pora kože izbijala je crvena rosa krvi. Pođe u kuću da povredu ispere rakijom.
Miladin je primetio da se s Marijom nešto dešava. Nije to više bila ona žena koju je poznavao. Nekako se udaljila, postala netrpeljiva. Ni zbog čega, najednom sukne na njega kao osica, oči da mu iskopa. Posle pet minuta kao da ništa nije bilo. Razbolela se, često krvari, bleda je. Stalno je umorna i zabrinuta a neće da se odmori, uzme bolovanje. Ni uzdati ni sedlati. Sve je to, može biti, zbog Todića i njihovih abrova. Mrze kad vide da se neko slaže i lepo živi. Dušu bi dali da drugom zagorčaju. Kad uspeju onda im lakne. Lepo im kao da im se unuče rodilo. A Miladin baš neće da im čini. Da oni vide kako se gloži sa Marijom. Selo neka priča, ne daje on na to ni pet para. Samo lud bi poverovao da sa onom vucibatinom Radetom ijedna normalna žena može išta da ima. Koliko je izgubljen svi su videli na preslavi. Taj je za bolnicu i ni za šta drugo. Ali su uspeli da potresu Mariju. Previše je osetljiva. He znam više šta da radim, pomislio je i duboko uzdahnuo. Pričao joj - ne pričao, na isto izađe. Kao sluša me, a ja vidim da nije tu. Kao da pričam zidu. Al' sve mislim, proći će. Vreme sve leči. Šta ću drugo?
