Šta je džejzik

Jezik ulice, žargon lopova i krimilaca, u kojem su psovke česta poštapalica, visokotiražna štampa preuzima postepeno kao svoj jezik. Dakle, ne samo da navodi reči polusveta, već taj jezik usvajaju novinari saopštavajući njime sopstvene misli. Kao da se njihovo štivo upućuje, sve više, onima koji takvim jezikom vladaju. Jer su oni njihovi pretežni čitaoci. Kao da pišu, ponekad, za interne, zatvorske novine. Ostali čitaoci morali bi da traže Rečnik žargona Dragoslava Andrića da bi shvatili šta je pisac hteo da kaže.
Nekada su lopovi imali svoj tajni jezik (da ih drugi ne bi razumeli) koji je nazivan šatrovačkim, ali takvim se jezikom nije pisalo u štampi. A i kada bi se kojiput navodio – bilo je to u literaturi, pozorištu i filmu. Danas lopovi ne kriju da su lopovi, već se time hvale.
Jezikom ulice, među prvima je na radiju i televiziji progovorio pevač Džej Ramadanovski, pričajući dogodovštine iz vremena kada je «šibicario», što će reći – varao ljude s tri šibice, a ispod jedne od njih je bila kuglica pa je žrtva trebalo da pogodi pod kojom je.
Njegova gostovanja poradijim ai televizijama nailazila su na dobar prijem. Džej je nastupao iskreno, spontano a upečatljivosti lika doprinosio je i jezik kojim se izražavao.
Stoga sam sklon da ga nazovem - džejzikom.
Džejzik je jezik koji je ovladao visokotiražnom štampom.

Autor: Nikola Konstadinović

Pošto je prilično bezbolno, mada oprezno i više kao šala (u emisijama Minimaksa) navirio u glasila, džejzik je počeo, mic po mic, da se širi, pa i sili, kao svaki prostak koji se dokopa nečeg što je smatrao da mu je nedostižno. Jer, oni koji se džejzikom služe, uglavnom nemaju šarm i autentičnost koje je posedovao rodonačelnik.
A i - što liči Mraku, ne liči Janku. (U prevodu: Što liči jednom, ne liči i drugom. Moram da prevodim. Pošto nije engleski.)
Sve više razbojnika i lopurdi dobijalo je mogućnost da se njihovi «intervjui» pojavljuju u novinama koje se štampaju u velikom broju primeraka, sa sve velikim i mnogobrojnim fotografijama, kako sopstvenih likova, tako i njihovih vila sa video nadzorom i (velikim) goblenima izokačinjanim po duvarima ispod tavanica oslikanih novocrkvenim freskama. Sa rasnim psima. I ženama. I kao što se grudva snega bačena niz spust naočigled uvećava pretvarajući se u začuđujuću gromadu, tako je i pomenuta pojava dogurala do današnjih dana u nama vidnom obličju.
Bivši kriminalci danas su biznismeni u sprezi sa pojedinim političarima, (današnji tek utiru put ka istom cilju), bivše kafanske pevaljke «sa magistrale» postale su «zvezde», (današnje tek utiru put ka istom cilju), a sve skupa izrodilo je posebnu vrstu štampe koja se uglavnom bavi svetom novih bogataša i njihovih perjanika.
A tamo, u toj štampi, mesto je za utemeljenje novog jezika novog doba zemlje Srbije koja postaje sve manja, ali su joj zato teškoće sve veće. Tako (kroz dve vrste štampe) vide se dva uporedna sveta, ali i kako se prožimaju.
Džejzik se širi neumitno.
A jezik koji «prihvati narod», poznato je, postaje zvaničan.
Džejzik nadolazi, «stare» reči nestaju.
«Kurir»: Žeton ili 500 kinti. (Objašnjenje: Ako neko u «Merkatoru» izgubi žeton za parkiranje moraće da plati toliko.) ; Branka Nevestić (izgubio sam u dokumentaciji šta je po zanimanju) je odlepila za autom «pežo 207»; Obračun trenera. Vučićević: Bajeviću, j...m te u usta!; Folirali Zvekija (Zveki je nadimak iz milja tada osumnjičenog za ubistvo premijera Đinđića); Aleksandar Simović je stan na Novom Beogradu koristio kao jedan od štekova (objašnjenje: skloništa); Babe odlepile za Željkom (Joksimovićem); Pevajte, beretke! (Objašnjenje: Rade Bulatović oslobodoio čuvanja službene tajne 16 bivših pripadnika JSO kako bi mogli da svedoče pred haškim istražiteljima.); Đani je fasovao polomljen nos jer nije prihvatio predlog zajmodavca da im umesto novca... ; «Skandal»: Ana Kokić izgrebala ruke makazama. Želeći da uštedi lovu, odlučila da sama ošiša svog matezera. Kinta joj je, istina ostala u džepu ali zato nekoliko dana neće moći da pokaže ruke…; «Svet»: Suzana Mančić prevalila tol'ki trip da bi fasovala grip.(Objašnjenje, potpis ispod slike: S.M. je dobila kijavicu na Mauricijusu)...»
Navedeno nije uzbuđujuće, ne bode oči, jer smo navikli.
Na sve se navikne.