Kako se kuva žaba
Reč-dve o zakonima o radu i PIO
Lepo je to smišljeno. Da bi smanjio penzije i plate u javnom sektoru a da ne naiđe na opšti bunt, smislio je da ministar finansija zatraži smanjenje od 20-30 odsto, a on (premijer) to odbije, odnosno smanji na deset odsto.
Da se odmah išlo na smanjenje od deset odsto, digla bi se kuka i motika. Ovako, smanjenje penzija i plata doživljava se kao spas.
Sve to razrađeno je u primenjenim psihologijama i ostalim naukama koje pomažu da vlast opstaje i učvršćuje se. Zato su tu dobro plaćeni savetnici. Ne kaže se uzalud: Dobar savet – zlata vredi.
(U službi profita, a ne potrošača, je i psihološka spoznaja da je kupcu prijemčivija cena od 399 dinara, nego od 400 dinara. Tako da mantra: 99, 999, odzvanja sa ekrana danonoćno probijajući bubne opne i svakojaki odbrambeni sistem raba božijeg. Mada je to neka vrsta prevare, ali takve da se prevara teško može dokazati. Ali, to je posebna priča.)
Kada se penzije i plate smanje deset odsto bez bure, onda se nastavlja sa postepenim smanjenjem, malo po malo, sve do 30 odsto, možda i više. Ne otpuštaju se radnici odjednom, po sto dvesta hiljada. Već polako, polakice.
To je sindrom kuvane žabe.
Ako žabu ubacite u vrelu vodu ona će da skače, koprca se, pokušava da izađe, sve dok ne malaksa i ugine. Ako je stavite u hladnu vodu, pa postepeno je zagrevate, sve do vrenja, ona se neće buniti. Prilagođavaće se vrelini sve dok, neosetno, ne izdahne. Naravno, voda se ne mora zagrevati do vrenja.
Dovoljno je da bude toliko vruća da žaba ostane u životu. Malo obamrla, ali zadovoljna što je živa.
Ako je predlog novog zakona o radu dobar za mlade, kao i za dobre radnike, kako tvrdi premijer (verovatno i za poštenu inteligenciju, ako je takve ostalo), što se dobri radnici ne raduju? Što ne organizuju neku masovnu podršku zakonu? Što bar ne izađu pred javnost i kažu da je zakon dobar.
Ako je novi zakon o radu dobar za mlade, znači li to da je zvanično i sa najvišeg mesta obznanjeno da nije dobar za one koji nisu mladi? I da li je to u skladu sa evropskim direktivama i odnosu prema radnicima koji nisu mladi?
A ne vidi se ni da se mladi raduju.
Zakoni su dobri za one koji ih podržavaju.
A ko ih podržava, videli smo: EU, poslodavci i vlast. Uostalom, kolektivno su ga i sastavili.
