Kasapin

Ako krene voće, biće na gubitku (zabrinuto vrte glavama) i naginju pivo kao da je to jedino što mogu da preduzmu.

Jedan što kolje i sređuje svinje u obližnjoj kući, kasapin, skoknuo da popije, pa se raspričao, povremeno recitujući Disa, Branu Petrovića, pa i po neku svoju pesmu, reklo bi se. Sa strane ga posmatra sredovečan seljak, učkiljio očicama kao da nišani preko nagnute flaše iz koje cvrči i klokoće pivo, pa kivnim glasom upita:

- A ti izgleda voleš da zakolješ, a?

Kasapin neodređenom mimikom pređe preko pitanja koje ga je u svakom slučaju iznenadilo, a seljak onda ispriča kako je usnio da ga neka vojska tera da zakolje unuku. Kako ću, ljudi, ne mogu, objašnjava on njima, ali ovi uporni, nema pogovora Spasio se tako što se probudio, ali ga istog trenutka strefio infarkt. Od tada mu se ne mili da legne da spava Drugi seljak se nadoveza da on može da zakolje svako živinče, pod uslovom da nije njegovo. Da ga nije on gajio. Taman je tema bila u jeku, kad neko ugleda da se niz put pojavljuje Pane.

"Podne je, a on već posrće."

"Bio je dobar električar, ali šta vredi."

"Nema ni kučeta ni mačeta."

"Dosadan je, ljudi, ne može se izdržati."

"Oće ga vreme, ne mora da loži."

Pane živi u kući koju je njegov otac napravio. Imala je nekoliko prostorija, stamena i lepa, jedna od boljih u selu. U svakom slučaju kapiju kakva je njihova, nema niko u celom ovom kraju.

Ovo je druga zima kako se Pane greje na sopstvenu kuću koju Virovčani danas nazivaju "Vukovar".

Kada se domogne kuće, jako poželi da se ugreje, ali nema drva. Tako je počeo prvo da loži ulazna vrata. Pa ragastov. Pa prozore sa te, prve prostorije. Pa tavanske grede i redom.

Kada je izgoreo sve što je od drveta u prvoj sobi, prešao je na sledeću. Tako mu je sada ostala samo jedna sobica.