Drva

Nedavno, gledao sam u Virovcu kako se iz gliba čupa traktor s prikolicom drva tek nasečenih u obližnjoj šumi. Pošto ih je istovario, ne časeći časa (jer sam mu skrenuo pažnju da mu pištolj viri iza pasa) domaćin se pohvalio da ima "tri mašingevera". Nabavio ih je "na vreme". A kad će drva da struže, pitao sam ga. Kad se izlepša, odgovorio je.

Mnogi su se upinjali da shvate duh naroda. Do nečega se i dolazilo, ali život iz konstrukcije izmigolji i smeška se sa strane: pojava izmakla iz "fijoke".

Ima deset godina od kada se u selu zbila tragedija. Sin ubio oca. Posvađali se, već se i zaboravilo oko čega. Nisu se trpeli poodavno, pa je bilo šta moglo da bude povod. Pamti se da je otac jurio sina oko traktora, motkom. Ovaj bežao u krug, pa se i ispod prikolice kotrljao na drugu stranu, dok mu nije pao mrak na oči. Ipak ne toliko da ne vidi nož koji je "slučajno" stajao na točku traktora, ispod blatobrana. Jednom u stomak, posle preko grkljkana i gotovo. Baš u to vreme, Gospava (sestra već pokojnog Vladete) je bila na putu ka mlekari, sa dve kante po deset litara, pešice, kao i svakoga dana. Sustigao je neki Đukić, na traktoru, prikočio i rekao:

- Gojko ubi Vladetu!